Dve zimy tri leta online dating

Dnevnik urbane devojke: Muškarci su sa Marsa a devojke sa psihijatrije Pre tačno tri nedelje, moju drugaricu Marinu ostavio je dečko.

Tipično obrazloženje kao "Treba nam malo vremena da shvatimo šta želimo" Marinu su potpuno slomile.

Klasične rečenice poput "Ti zaslužuješ bolje" ili "Ovo je šansa da poradiš na sebi", u roku od nekoliko tekila pretvorile su se u "Ma ko je*e tog malog, erektilno disfunkcionalnog wannabe ped*ra, nek se guzi tamo na moru sa svojim drugovima" ili "Gle, lik je seljačina, ja sam to uvek mislila ali ti nisam htela reći. Rečenice koje su Marininu tugu pretvorile u mržnju bile su baš ono što joj je trebalo, a mi smo se osećale kao prave prijateljice koje znaju kako pomoći prijateljici u nevolji.

"Ispeci, pa začepi Nisam bila srećna zbog Marine, ni malo.

Možda zbog činjenice da ne volim tu "Stokholmski sindrom" priču, možda zbog činjenice da sam joj dve i po nedelje ranije toliko ispljuvala dečka da sam ispunila svoju mesečnu kvotu pljuvanja, a možda samo zbog toga što nikad nisam pala na glavu i imam IQ s kojim se, za razliku od njenog, može deliti (moje ogromno znanje stečeno u matematičkoj gimnaziji tera me da u neobavezan razgovor ubacujem reference koje kuže samo najvrsniji matematičari i svi ostali koji znaju čitati slova).

Sve moje drugarice su joj čestitale (što je po meni kao da čestitaš lošem vozaču nakon što se zabio u parkirani auto), ja sam se odlučila na zreliji pristup: Ignorirsanje.

Osim što mi je svojom misijom dve nedelje ranije pokvarila planove za subotu veče, naterala me da joj kažem sve što mislim o njenom bivšem-sadašnjem dečku, i sad se pravi da se ništa nije dogodilo.

Iz ove sam priče naučila dve važne stvari: Prvo, kada ti drugarica raskine sa dečkom, pričekaj neko vreme pre nego što istračariš kao majmuna (optimalan rok je pričekati dok se on ne oženi, dobije decu, razvede, odseli u Colorado i umre, pa onda još 20 godina), i drugo, žene su lude.

Last modified 01-Mar-2016 17:25